Kroz prostor i vreme

Šljiva na pragu moje rodne kuće

na njoj dve tice: suton i svanuće.

To grubo stablo s nežnim nebom krune,

pod kojim bukova tronoščica trune,

nekad crno, golo, nekad sve u cvetu,

prati me svuda po belome svetu.

Šljiva ko devojka raspletenih kika

stoji s krčagom na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, zimzelena slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika.

Šljiva na bregu, šljiva u dolini,

šljivov cvet po celoj mojoj Otadžbini!

Pod šljivom ćilim tople ladovine

gde listamo dane ko stare novine.

Pod šljivom sofra, fenjer i postelja,

slava, svadba, opelo, i svetla nedelja.

Pod šljivom sekira, razboj i kolevka,

na šljivi gnezdo još od pamtiveka.

Šljiva ko nevesta raspletenih kika

stoji u venčanici na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, domaćinska slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika.

Šljiva čuvarkuća s đerdanom plodova

i mnogobrojnim prstenjem godova.

Putniče što ideš iz daljine sive

zapamti ovu poslovicu prostu:

Kuća pred kojom ne cvetaju šljive

ne nada se više ni suncu, ni gostu.

U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva,

sve je više avlija i bašta bez šljiva!

Šljivo, što širiš to granje zvezdano

nad ljudskom dušom, najvećim bezdanom,

ti si nam i lek, piće i hrana

od prvog jutra do poslednjeg dana.

Šljiva kao majka raspletenih kika,

stoji s punom kotaricom na vrhu ćuvika.

Šljiva pred kućom, porodična slika,

šljiva na grobu, mesto spomenika! 

Šljiva Šumadinka u narodnoj nošnji

S rojevima zvezda i ptica u krošnji.

Dobrica Erić