Kroz prostor i vreme

Botaničar svetskog glasa, jedan od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić – naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije i Balkanskog poluostrva. Lekar po pozivu botaničar po naklonosti.

Rođen je 5. aprila 1814.g. u Bribiru (kod Senja), osnovnu i srednju školu završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842.g. u Budimpešti.

U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846.g., gde ostaje do kraja života.

Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851.g. a poslednji 1886.g. u 72. godini života.

*Dopustite mi da se ovom prilikom poslužim tom lepom osobinom čovečjeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasan kraj Srbije u kome sam često i rado boravio, da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili  čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je Kopaonik i njegovo podgorje.*

U naučnom svetu proslavio se otkrivanjem endemske vrste omorike na Tari u selu Zaovinama. Biran je za prvog rektora Velike škole u Beogradu 1866.g. (a zatim još 6 puta). Kraljevska srpska akademija nauka osnovana je 1.novembra 1866.g. a za prvog predsednika postavljen je Josif Pančić 5. aprila 1887.g.

Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci Pančić je iskazao kroz svoju želju da bude sahranjen na Kopaoniku. Želju su mu ispunili SANU i i planinari Srbije – 7.jula 1951.g. kada su zemne ostatke njegove i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od tog vremena nosi ime Pančićev vrh (2017m.n.v.) – dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu)