Kroz prostor i vreme

Na tri kilometra od dnašnjeg grada Raške, kod sela Končula na levoj obali Ibra, stoji parohijska crkva posvećena Svetom Nikoli. Obnovljena je na ostacima starije crkve za koju se zna da je bila u sastavu manastira.

Nije poznato kad je osnovan ibarski manastir Svetog Nikole. Prvi put se pominje u Studeničkom tipiku, napisanom između 1207. i 1215. godine, i od tada izvori donose povremene vesti o njemu. Končulski manastir uživao je veliki ugled što dokazuju podaci da je njegov iguman učestvovao u izboru studeničkih starešina i arhiepiskopa Nikodima 1318. godine. Jedno vreme Končul je bio sdište episkopije a u vreme Đurđa Brankovića izgleda i sedište mitropolije. U XIV i XV veku Končul je imao svoj najveći uspon. Iz te epohe potiču mnogi nađeni predmeti i največi broj otkrivenih nadgrobnih ploča. Sve su načinjene od dobrog kamena, a odlikuje ih i izvrsna obrada.

Pretpostavlja se da su manastir i crkva porušeni u austrijsko-turskom ratu, 1689. godine. U svakom slučaju , crkva je bila dugo u ruševinama pre nego što je obnovljena 1861. godine. Ovo poslednje je zabeleženo nad ulazom u postojeću bogomolju.

 

 

*Levo, s one strane Ibra, pruža se, u zaravni, selo Gnjilica. Iznad njega dižu se obronci planine Rogozna. To je ta planina na čijem se vrhu u srednjem veku nalazio veliki i dobro utvrđeni grad Jelač. A na jednom bregu, u koga pravo udara Ibar i pravi duboki vir zvani Veliki Krš, nalazi se manastir Končul, u narodu poznat kao Nikoljača. Ne zna se tačno ni kada je ni ko je podigao manastir. U narodu kruži priča da je sagrađen na desnoj obali Ibra, u  Kaznoviću (čak se i vide temelji), ali da je , uz molitvu kaluđera, prilikom jedne opsade pljačkaša, preleteo na drugu obalu. Tako se, bar za jedno vreme (jer i on je razaran), spasao od stradanja i rušenja, jer napadači nisu mogli da pređu nabujali Ibar.

Ali ono što se pouzdano zna o manastiru jeste da je u njemu Rastko, najmlađi sin Stefana Nemanje, prenoćio prvu noć po svom bekstvu iz Rasa na putu za Hilandar. Jedan njegov imenjak pesnik Rastko Petrović, piše da su budućeg srpskog pisca i svetitelja tu na Ibru, možda baš kod Velikog Krša, jednog đurđevdanskog  jutra opčinile mlade, gole kupačice koje je on, loveći, slučajno video. Ni one ga, bestidno lepe, nisu zaustavile na putu prema Hilandaru.

Tu u Nikoljači živeo je i jedan od najvećih srpskih srednjevekovnih pisaca, arhiepiskop Danilo. Možda je i tu napisao svoja čuvena žitija srpskih vladara i duhovnika, ako ne sva ono bar jedno. Raški kraj iz doba Nemanjća  niko bolje ne poznaje od Danila.

U manastiru je, sudeći po sačuvanoj ploči, sahranjen i jedan od junaka iz narodne pesme. Relja Krilatica ili Relja od Pazara. To je onaj junak koga pesma s Markom Kraljevićem i Milošem Obilićem ubraja u tri *ljute* (najhrabrije) srpske vojvode. Ni za jednog drugog junaka narodne pesme  ne znamo gde je sahranjen. Da je Relja birao mesto za večni počinak, lepšeg ne bi našao.* (Milisav Savić)