Kroz prostor i vreme

 

    Jedno svedočenje o Kopaoniku i vremenu kada je, na njegovom najatraktivnijem delu, čovek *uzeo* stvari u svoje ruke. Ovi redovi se zasnivaju na relevantnim raspoloživim dokumentima, sećanjima i razmišljanjima i mogu biti deo ukupne istine o ovoj planini. I to pretežno pogledom iz podnožja, izbliza.      

                       
     Kada čovek čuje reč KOPAONIK, ili je sam izgovori, asocijacije mu mogu krenuti u različitim pravcima. A oni će zavisiti od profesije, stepena obrazovanja, mesta gde živi, iskustva stečenog na ovoj planini, ovakvih ili onakvih uspomena ponetih sa nje i ko zna čega još.

            Nekoga će ta reč podsetiti na provedeni odmor, nekoga tek na želju da ode na Kopaonik. Neki će se setiti poslovnih rezultata, drugi odskočne daske za odlazak u inostranstvo. Neke će stečeni kapital na ovoj planini *grejati* celog života sa produženim dejstvom na potomke.

     Neko je tu dao oduška urbanističko-projektantskim ambicijama, drugi su se iskazali graditeljstvom.

Neko je na toj planini potrošio a neko začeo radnu, životnu i politički karijeru. Neki su tu *zaradili* ministarski položaj, a neki ministri dolazili iz Beograda na *specifičnu relaksaciju*.

Mnogi su tu najjače voleli u životu, mnogi našli bračnu saputnicu, neki ljubavnicu. A neki ih, naravno, tu izgubili.

Mnogi su popravili krvnu sliku, dosta njih trošili dane u podsećanju na mladost i u *kočenju* starosti, neki produžili vek, najviše njih doživelo rasterećenje i oporavak. Gotovo svi dobili željenu boju.

Na hiljade inostranih turista (posebno iz Rusije i Engleske) odnelo u svoje zemlje (svoje domove i domove prijatelja) nezaboravne utiske zabeležene u duši i fiksirane očima o prirodi i ljudima Kopaonika, o *parčetu* Srbije.

Dosta njih je ovde našlo zaposlenje i uz rad *kupovalo* ponešto od manira strane i domaće klijentele.

Mnogo je na Ravnom Kopaoniku, u poslednjih dvadesetak godina, rasuto para, ljubavi i zabave. Ugrađeno je mnogo betona i čelika, načeto mnogo zelenih površina i narušena iskonska tišina i nevinost planine. Na ovom krovu Srbije, uz nesvakidašnji graditeljski poduhvat, iskazala se kao na dlanu i snaga voluntarizma, ispoljeno je mnogo surovosti i sirovosti prema prirodi, neodgovornosti i lenjosti proisteklih iz naše naravi, nedoraslosti i nekompetentnosti.

Mnogo je istina i laži na i o Kopaoniku rečeno. Neki su, iz njima znanih razloga, *pustili u promet*  izmišljotine o ljudima najzaslužnijim za razvoj Kopaonika.

Nesporno, čovek je mnogo uradio na Ravnom Kopaoniku. Pouzdanu i kompletnu ocenu tog graditeljstva tek treba očekivati.

Najkraće, svako od nas danas ima svoj Kopaonik.

                                                                                                                                                                       1996, *Kopaonik izbliza* Miodrag Jemuović